Kolagen (najvažnija ljudska belančevina) kao osnova vezivnog tkiva, oduvek je bio od velikog značaja za medicinu, a u vezi sa osnovnom odgovornošću organskog kolagena, za svežinu, lepotu i izgled kože i za kozmetologiju.
Kolagen se do sada dobijao od vratova telića, ređe od svinja ili riba. U plastičnoj hirurgiji koristi se od 60-tih godina XX veka za invazivno ubrizgavanje u bore. To je do danas jedini način za pravu likvidaciju bora uprkos visokoj ceni, kratkotrajnosti, komplikacijama prilikom te manipulacije.
Kolagena vlakna su podvrgnuta hidrolizi i dodavana u kreme, maske, serume. U toj ulozi kolagen se pojavljuje kao preparat koji vlaži, ali sa druge strane kao belančevina sa velikom molekularnom težinom nije uspevao da savlada barijeru epidermisa i nije bio biološki aktivna supstanca u kozmetologiji.
Vlakna kolagena podvrgnuta sitnjenju i hidrolizi su „peptidna mrša“. Iako se melju i razređuju, njihovi najsitniji molekuli ostaju značajno veći od najvećih pukotina u epidermisu. To je formiralo ubedljivo i opravdano shvatanje da kolagen nikada neće biti transdermalan. Tokom XX veka niko nije mogao da zamisli kolagen izolovan iz živog organizma u stabilnom obliku izvan organizma „donora“, osim ogromne molekularne mase fibrila ili vlakana. Upravo o takvom „kolagenu“ nastavljaju da razmišljaju lekari, biolozi, kozmetolozi.
U Poljskoj 70-tih godina XX veka biohemija belančevina vodenih organizama bila je na svetskom nivou. 1989. god. hemičari Mečislav Skrocki, Antoni Mihnević i Henrik Kujava iz grada Gdinja došli su do neobičnog otkrića koje dugo vremena nije bilo cenjeno - metod izolacije kroz hidrataciju kolagena iz riblje kože na molekularnom nivou! Senzacija poljskog otkrića ogledala se u tome što, još uvek prost, jedva trećerazredni (molekularan) kolagen, „preskače“ pod uticajem reakcije sa organskom kiselinom u vodeni rastvor, gde tokom meseci i godina čuva izvan organizma ribe-donora svoju trostruku spiralu, svojstvenu samo belančevinama u živim organizmima. Iako je riba odavno pojedena, kolagen iz njene kože je zatvoren kao duh u boci – ostaje živ i biološki aktivan tačno onoliko koliko je bio dana kada su ribari odlazili na ulov... Prvi u istoriji kolagenski preparat, čiji proizvodi razgradnje savlađuju epidermis i dolaze do fibroblasta koji proizvode sopstveni kolagen.
Tri razloga su tada sprečila svetsku karijeru te biohemijske senzacije i istinski preokret u svetskoj kozmetologiji: prvo – sami poljski hemičari nisu znali šta imaju u rukama, a i nisu se našli investitori. Drugo - to otkriće je unelo pometnju i razdor u poljskim naučnim krugovima. I treće – poljski riblji kolagen bio je proizvod sa visokim trgovačkim rizikom – temperaturno nestabilan, zahvaljujući čemu je brzo gubio svoja najvrednija svojstva. On je iziskivao čuvanje u frižiderima, sa čime se nije slagala trgovina zasnovana na tadicionalnim metodama: proizvođač – skladište na veliko – radnja – klijent.
Ali bilo je u Poljskoj i ljudi koji su cenili svojstva i neobičan marketinški potencijal kolagenskog hidrata. 2002. god. porodica Kalencki iz Gdanjska investira u istraživanja i traženje sopstvenih metoda za dobijanje kolagena. Međutim, Kalencki i Inventia Polish Technologies nisu mogli da pronađu metod za njegovu masovnu distribuciju. Bez veikih troškova za medijsku reklamu Prirodni Kolagen nije imao šanse. Pokušaji da se trguje u prodavnicama sa tim predivnim, ali nepoznatim proizvodom bili su neuspešni.
Krajem 2003. god. u sedištu Inventia Polsh Technologies pojavio se čovek sa vizijom. Zvao se Mauricio Turek. Ali to je već druga priča..