Napredno znanje

Jedinstveni  oblik  života  na  Zemlji  se  oslanja  na  belančevine. Najvažnija  belančevina  ne  samo  kod  ljudi, već  i  kod  svih  kičmenjaka  je  kolagen. Od  njega  je  u  potpunosti  izgrađeno  najvažnije  tkivo  za  život – vezivno  tkivo.  Kola – lepak, genno – rađam  ili  rođen  kao  lepak. Ova  reč  govori  o  funkciji  kolagena – belančevini  koja  slepljuje  ćelijske  elemente. U tom  procesu  od  zasebnih  ćelija  obrazuju  se  tkiva  i  organi.

Tokom  celog  života   kolagen  se  u  ljudskom  organizmu  neprekidno  obnavlja. Najstabilniji  je  u  kostima  gde  razmena   nastupa  svake  godine, a  najnestabilniji  je  u  jetri, gde  se  obnavlja  svakog  meseca.

Kolagen  je  prosta  belančevina, sastavljena  isključivo  od  aminokiselina  koje  pripadaju  vlaknastim  belančevinama  ili  tačnije  fibrilernim  skleroproteinima.

Sagrađen  je  od  dugih  peptidnih  lanaca  spiralodnog  oblika, u  kojima  se  nalazi  od  19  do  105  aminokiselina. Najvažnije  od  njih  su:  prolin, glicin, hidroksiprolin  i   hidroksilizin, a  u  praksi  se  poslednje  dve  ne  sreću  kod  drugih  belančevina. Jedinjenje  koje  se  sastoji  najmanje  od  100  aminokiselina  obrazuje  polipeptidni  lanac. Tako  se  rađa  belančevina, tako  se  rađa  i  kolagen.

Spirala  lanca  belančevine  se  održava  uz  pomoć  slabih  vodoničnih  veza. Te  veze  u  kolagenu  živog  organizma  mogu  da  budu  pokidane  za  vreme  bolesti  ili  npr.  kod  akutnih  zapaljenskih  procesa. To  je  jedan  od  razloga  zbog  kojih  čovek  umire, kada  se  njegova  temperatura  poveća  iznad  42  stepena. Iz  istog  razloga  kolagen  proizveden  od  slatkovodnih  riba  se  despiralizira  na  temperaturi  većoj  od  njihove  prirodne  sredine.

Prirodni  riblji  kolagen  podstiče  dosta  pitanja  u  svetu  kozmetologije  i  medicine. Prvo  od  njih – plod  starih  znanja  prošlog  veka  oslanja  se  na  njegovu  transdermalnost. Transdermalnost  Prirodnog  Kolagena  počiva  ne  na  veličini  njegovog  molekula, već  na  nečem  sasvim  drugom. Kada  se  sretnu  sa  barijerom  petog  sloja  epidermisa, spirale  ribljeg  kolagena  se  razlažu  na  peptide  i  aminokiseline. I  to  su  one  aminokiseline  koje  su  u  ljudskom  kolagenu – hidroksilizin, glicin, prolin  i  hidroksiprolin.

Vanćelijska  matrica, gde  se  odigrava  ova  radnja, je  mreža  u  vidu  gela  koja  se  sastoji  od  belančevina  i  šećera, koja  ima  ulogu  skele  u  tri  sloja  kože. Ta  mreža  se  uglavnom  sastoji  od  vode, kolagena, elastina, glikoproteina  i  ugljenih  hidrata. Njena  konzistencija  i  vizija  liče  u  potpunosti  na  Prirodni  Kolagen  Silver  na  koji  smo  potrošili  dve  trećine  vode. Upravo  se  u  vanćelijskom  prostoru  stvara  proteinska  mreža  čija  gustina  određuje  elastičnost, čvrstinu  i  glatkost  kože. Upravo  u  vanćelijskoj  matrici, „fabrike“  kolagena, kakve  su  fibroblasti, hondrociti, keratinociti, izbacuju  polipeptidne  lance  iz  aminokiselina. Tamo  sa  učešćem  aktivatora  aksorbinske  kiseline (vitamina  C)  lanci  aminokiselina  se  zapliću  u  spirale  (helise). Već  znamo  da  oni  to  rade  značajno  nestrpljivije  i  aktivnije  kad  je  vanćelijski  prostor  napadnut  kišom  peptida, izazvanom  od  strane  spirala  ribljeg  kolagena, koje  prodiru  kroz  epidermis.

Kolagenska  belančevina  je  još  uvek  nedovoljno  poznata  oblast  u  medicini – i  do  danas  nisu  tačno  opisane  sve  vrste  i  podvrste  kolagena. Trostruka  helisa  kolagena  je  mnogo  slična  po  spoljašnjem  izgledu  spirali  ljudske  DNK, ali  za  razliku od  ovog  već  poznatog  genoma – je  mnogo  tajanstvenija. DNK  je  ipak  sakriven  u  ćelijama, a  superhelisa – u  vanćelijskom  prostoru.

Molekul  Prirodnog  Kolagena  ne  prodire  i  ne  treba  da  prodire  ceo  kroz  epidermis. U  potpunosti  je  dovoljno  za  stimulaciju  i  proizvodnju  sopstvenog  kolagena, kada  peptidni  lanci  i  aminokiseline, koji  su  sagrađeni  prilikom  razgradnje  riblje  belančevine, obogate  vanćelijski  prostor. U potpunosti  je  dovoljno  da  signalni  peptidi  stignu  do  fibroblasta – tih  proizvođača  organskog  kolagena.

Kozmetolozi  i  dermatolozi  još  uvek  sumnjaju  u  delovanje  Prirodnog  Kolagena, citirajući  knjige  iz  kojih  su  učili. Ali  to  su  knjige  iz  XX  veka. Do  kraja 60-tih  godina  tamo  je  pisalo  da  kolagen  ne  može  da  se  rastvori  u  vodi (već  je  opovrgnuto), do  kraja  80-tih  god. da  spiralna  struktura  kolagena  može  da  se  sačuva  samo  u  živom  organizmu (takođe   netačno), a do  kraja  90-tih  godina  da  je  molekularno  on  preterano  veliki  da  bi  se  kretao  u  epidermisu (nije  više  aktuelno). Kolagenski  hidrat  od  riblje  kože  (Prirodni  Kolagen)  u  dodiru  sa  kožom  raspada  se  na  elemente  veličine  od  1,4  do  120nm  i  sa  lakoćom  prodire  u  vanćelijski  prostor. Njegovo  prodiranje  u  kožu  je  neosporno.

Razlaganje  trostruke  helise  ribljeg  kolagena  isto  nastaje  izuzetno  lako. Proces  razlaganja  izazvan  od  strane  bakterija  koje  prodiru, ili  od  značajnog  povećanja  temperature  izaziva  despiralizaciju  kolagena. Tada kolagen  gubi  svoju  biološku  aktivnost. Prestaje  da  bude  eliksir  mladosti, pretvarajući se  u  običan  gel  koji  vlaži. Treba  da  se  istakne  da  čak  najnoviji  kolagenski  preparati  poljskih  proizvođača  čuvaju  trajno  svoju  strukturu  samo do  26  stepeni  i  to  je  izgleda  granica  biotehnoloških  dostignuća.

Da  bi  se  u  potpunosti  razumelo  u  čemu  se  sastoji  revolucija  kozmetologije  koju  Prirodni  Kolagen  započinje  treba  da  se  zna  da:

-su  kolagen  i  elastin  belančevine  koje  pružaju  podršku  koži, koje  joj  omogućavaju  odgovarajući  tonus, vlažnost, elastičnost, čvrstinu  i  zdrav  izgled.

-Otprilike  u  uzrastu  od  25  godina  ljudska  koža  počinje  polako  da  gubi  ta  svojstva, isto  kao  što  mišići  gube  snagu, a  kosti  kalcijum. Svi  simptomi  starenja  se  pojavljuju  kao  rezultat  deficita  organskog  kolagena, čija  se  biosinteza  s  godinama  smanjuje.

-Posle  30-te  godine  kod  svakog  čoveka  započinje  atrofija  lojnih  i  znojnih  žlezdi, a  takođe  i  smanjenje  vlažnosti  i  opuštanje  kože. Pojavljuju  se  bore. To  je  rezultat  smanjenog  delovanja  kolagena  i  elastina  koji  su  fundament  vezivnotkivne  mreže. Slobodni  radikali, toksini  i  enzim  kolagenoza  uništavaju  vlakna  belančevina, a u  organizmu  smanjuju  mikroelemente  i  vitamine, stimulišući  produkciju  kolagena.

-Što  se  više  čovek  približava  starosti, utoliko  više  procesi  razlaganja (degradacije)  savlađuju  procese  sinteze, posebno  sinteze  kolagena.

Sposobnost  tog  preparata  da  prodire  i  da  bude  prihvaćen  od  strane  kože, šokira  lekare  i  kozmetologe. Pola  sata  nakon  nanošenja  na  epidermis, kolagen  počinje  da  prodire  u  kožu. Nakon  nepuna  dva  dana  pronalazi  se  suštinski  veći  nivo  hidroksiprolina  oko  hondrocita, proizvodeći  kolagen  u  kostima.

Toliko  o  temi  o  ulozi  ovog  velelepnog  proizvoda  u  kozmetici. Na  dalje se  govori  o  medicini. Dokumentovan   je  neosporni  uticaj  ribljeg  kolagena  u  lečenju  paradontoze, kožih  alergija, mladalačkih  akni, peruti, psorijaze, opekotina, dermatoza, opadanja  kose (alopecije  areate), otoka, zapaljenja  zglobova  i  drugih  tegoba.

Preparat  ublažava  ožiljke, ubrzava  ozdravljenje  rana, potpomaže  borbu  sa  celulitom  i  strijama. Umiruje  ujede  od  životinja  i  insekata. Uklanja  pege,  usporava  opadanje  kose, regeneriše  kosu  i  nokte. Kada  se  nanosi  na  kapke  poboljšava  vid. Koristi  se  kod  afta, herpesa, čmička, čira, panaricijuma. Kolagen  usporava  proces  atrofije  lojnih  i  znojnih  žlezda. Leči  ispucale  pete, uklanja  kurje oči  i  uklanja  problem  raslojavanja  zanoktiica  oko  noktiju.

Riblji  kolagen  će  sa  sigurnošću  zameniti  goveđi  kolagen  u  implantologiji  i  proizvodnji  uložaka,  proteza  krvnih  sudova  i  hirurških  šavova. Neobično  obećavajućim  se  smatraju  klinička  ispitivanja  u  grupama  obolelih  od  osteoporoze  i  reumatskih  oboljenja  zglobova.

Prirodni  Kolagen  nije  lek, ali  nije  ni  samo  kozmetički  preparat. Zato  ne  samo  da  ulepšava, već  deluje  na  tkiva (karakterstično  za  lekove), i  on  je  s  pravom  uvršten  u  grupu  „kozmeceftika“ (cosmeceutical). Taj  termin  je  predložen  od  strane  američkog  profesora  dermatologije  Alberta  Kligmana  za  isticanje  činjenice  da  ti  preparati  povezuju  delovanje  kozmetike  i  lekova.