Koža

Koža je organ koji u vidu spoljašnjeg omotača oblaže površinu tela. Na prirodnim otvorima tela koža se nastavlja u sluzokožu sa specifičnom građom. Pošto je koža površinski deo organizma i nalazi se u direktnom dodiru sa spoljašnjom sredinom, predstavlja prvu barijeru zaštite od štetnih delovanja mnogobrojnih spoljnih faktora. Površina kožnog pokrivača iznosi prosečno oko 1.5-2m2 i zbog toga je potrebno obratiti posebnu pažnju na njenu negu.

 

 

 

 

Epiderm

Epiderm je površinski deo kože i sastoji se iz pet slojeva. Vrlo je osetljiv na spoljašnje uticaje (sunčeve zrake, zagrejane prostorije, vlagu, vetar i hemijske supstance). Sastoji se od mukopolisaharida i na njoj se prepliću produžeci ćelija. 

Derm

Derm ili krzno kože ima tri zone: papilarnu, subpapilarnu i retikularnu. Papilarna zona je odmah ispod epiderma i sastoji se iz kupastih uzvišenja. Zbog toga je granica između epiderma i derma valovita. Osnovu derma čine kolagen i elastična vlakna. Kolagena vlakna daju čvrstinu koži i isprepletana su u snopiće, dok elastična vlakna imaju sposobnost da se posle rastezanja vrate u svoje prvobitno stanje. Starost kože određuje stanje i količinu vlakana. Zbog toga je neophodno raznim serumskim oblicima nadoknaditi oštećena vlakna kako bi stanje kože bilo bolje.

 

 

Hipoderm

Hipoderm predstavlja rastresito tkivo ispod derma. Sastavljen je uglavnom od masnog tkiva i vezivnih pregrada koje razdeljuju masno tkivo. U vezivnim pregradama nalaze se krvni sudovi, limfni sudovi, nervi i sekretorni delovi znojnih žlezda. Debljina sloja masnog tkiva je individualna i zavisi od genetskih predispozicija, starosne dobi i hormonalnog statusa. 

Promene na koži

Eflorescencije su osnovne patološke promene na koži koje mogu da se zapaze golim okom. U postavljanju dijagnoze kožnog oboljenja one imaju veoma važnu ulogu. Treba voditi računa o njihovoj lokalizaciji, broju, rasporedu i proširenosti. Prema mestu u koži gde se odigrava osnovni proces eflorescencije se dele na one u ravni kože, iznad i ispod ravni kože. 

Promene u ravni kože

Makula je jasno ograničena promena na koži i od okoline se razlikuje samo po boji. Osnovu ove eflorescencije može da čini jača prokrvljenost (roseola), tačkasta krvavljenja (purpura), prodor krvi u slojeve kože (hematom-modrica), prošireni krvni sudovi (teleangiektazije), povećana količina pigmenta (tamne pege) ili nedostatak pigmenta (svetle pege). 

Promene iznad ravni kože

Keratoza je eflorescencija nastala zadebljanjem rožastog sloja epiderma. Boja keratoze je manje ili više žućkasta što zavisi od njene debljine (npr. žulj je ograničena keratoza). 

Papula je čvrsta ograničena promena iznad ravni kože, nastala kao rezultat zapaljenja u epidermu ili dermu (npr. čvorići kod mladalačkih bubuljica). 

Mehurić je kožna eflorescencija veličine čiodine glave ispunjena bistrim, tečnim sadržajem. Ponekad može biti ispunjena i krvlju (npr. kod herpesa-groznice na usnama). 

Plik je promena koja se po veličini razlikuje od mehurića. Znatno je veća. Po svojoj lokalizaciji u odnosu na slojeve kože plik može biti ispod rožastog sloja, u samom epidermu, ili ispod čitavog epiderma (npr. plik kod opekotine).

Gnojnica je gnojni mehurić koji se nagomilavanjem belih krvnih zrnaca zamuti i postane žućkaste ili žućkasto-zelenkaste boje (npr. gnojnice kod mladalačkih bubuljica).

Ljuska je kožna eflorescencija nastala usled patološkog orožavanja. U ovom slučaju nagomilane rožaste ćelije zadržavaju jedra. To su beličaste naslage koje naležu na podlogu i teže ili lakše se odvajaju (npr. perut na kosmatom delu glave). 

Krasta se sastoji od sasušenog sekreta na površini kože, belih krvnih zrnaca i orožalih ćelija. Kraste obično pokrivaju neku drugu kožnu promenu te ih je potrebno ukloniti da bi se videla osnovna eflorescencija (npr. žute kraste kod impetiga).

Šklopac je uzdignuta promena strmih rubova, bele ili ružičaste boje, često uokvirena jasno crvenim prstenom. Elastične je konzistencije. Brzo nastaje, ali se i brzo povlači. Nastaje usled nagomilavanja tkivne tečnosti u dermu. Prati je uvek jak svrab (npr. koprivnjača). 

Promene ispod ravni kože

Ogrebotina je površinska povreda kože koja ne prelazi bazalni sloj, pa zarasta bez ožiljaka. 

Erozija je površinska promena nastala kao posledica odstranjenja pokožice. Dopire samo do bazalne membrane (npr. promena koja nastaje posle prskanja plika).

Ragada je pukotina u koži koja može da zahvati samo neke njene slojeve. Postoje površinske i duboke ragade. Nastaju razvlačenjem kože, naročito na onim mestima na kojima je rožasti sloj zadebljan (npr. pukotine na zadebljanoj koži tabana). 

Fisura je slična ragadi. Zahvata sluzokožu ili prelaz kože u sluzokožu (npr. žvale). 

Ulceracija je dubok defekt kože. Nastaje usled raspadanja oštećenog tkiva. Nakon zarastanja uvek ostaje ožiljak. Treba ga razlikovati od rane koja nastaje povređivanjem zdravog tkiva. Kod ulceracije razlikuju se: oblik, veličina, dubina, dno i ivice (npr. ulkus na potkolenici kod proširenih vena).

Fistula je cevasta promena koja iz dubine prodire u kožu, a na površini se manifestuje malim otvorom iz koga se cedi sadržaj (npr. fistula na desnima iznad korena zuba).

Atrofija je eflorescencija kada su stanjeni ili nedostaju gotovo svi ili samo pojedini slojevi kože. Koža je na tim mestima tanka, providna i bora se u svim pravcima. 

Ožiljak je promena nastala posle zapaljenskog procesa, povrede ili neke intervencije kada se vezivnim tkivom zamenjuje razoreni deo kože. 

Skleroza nastaje usled promena u vezivnom tkivu kože. Koža postaje tvrda, ne može da se bora, svetle je boje i nešto iznad nivoa. Uz ovakvo stanje obično je prisutna i atrofija epiderma. 

Čvor je promena u dubini kože. Često izdiže kožu pa se vidi i golim okom, ali obično se samo konstatuje dodirom. Čvor se ili resorbuje ne ostavljajući ožiljak, ili se, pak, raspada stvarajući upalu. 

Apsces se nalazi ispod ravni kože i predstavlja opnom ograničenu količinu gnoja.

Eritemi kože

Eritem ili crvenilo kože predstavlja reakciju kože na različite spoljašnje ili unutrašnje faktore. Postoje aktivni koji nastaju proširenjem malih arterijskih krvnih sudova u koži (svetlocrvene su boje i topliji od okoline zdrave kože) i pasivni koji nastaju proširenjem malih venskih sudova u koži (plavičaste su boje i hladni na dodir).

Eritemi izazvani sunčanjem

Ovo crvenilo kože nastaje posle izlaganja kože direktnom delovanju sunčevih zraka. Osobe sa svetlom kožom i kosom, kao i plavim očima osetljivije su na delovanje sunčevih zraka i brže reaguju eritemom posle sunčanja, nego osobe tamne puti. Od 20. do 50. godine života osetljivost na sunce se povećava, a zatim ponovo opada. Pored toga osobe sa diseboreičnom masnom kožom bolje podnose sunčanje zato što sebum deluje kao zaštita. 

Eritemi izazvani toplotom

Pri izlaganju kože toploti nastaje proširenje malih krvnih sudova i dolazi do pojave aktivnog eritema. Vremenom se na koži stvaraju mrke mrežaste pigmentacije.

Eritemi izazvani hladnoćom

Pri kratkotrajnom izlaganju delova tela hladnoći nastaju prolazne promene u vidu pasivnog eritema uz osećaj pečenja i žarenja. Ove promene se često viđaju kod žena na unutrašnjoj strani butina, naročito ako nose neodgovarajuću odeću zimi. 

Promrzline

Promrzline su ljubičastocrvene promene koje se obično javljaju kod osoba sa lošom perifernom cirkulacijom.

Eritemi izazvani hemijskim sredstvima

Mnoge materije u kontaktu sa kožom, zavisno od svojstva i koncentracije, mogu izazvati eriteme. To su pre svega jake baze i kiseline.

Eritemi izazvani mehaničkim faktorima

Svako masiranje kože posle izvesnog vremena dovodi do pojave eritema. Masaže lica baš i imaju za cilj poboljšanje periferne cirkulacije. 

Eritemi izazvani parazitima

Ove vrste crvenila nastaju usled uboda instekata ili kontakta sa instektima (komarci, pauci, stenice) stvaraju se eritematozne, lako eksudativne promene, obično praćene svrabom. 

Eritemi infektivnog porekla

Infekcija bakterijama manifestuje se crvenilom i regionalnim povećanjem limfnih žlezda. Primer ove vrste eritema je erizipel (crveni vetar). 

Alergijski eritemi

Ovakva crvenila obično zahvataju veće površine kože i obično su reakcija na unos hrane ili određenih lekova u organizam. 

Kuperoza je stalno crvenilo lica uslovljeno proširenjem kapilara. Ova promena se javlja kod osoba sa svetlom i osetljivom kožom, a naročito kod žena u srednjim godinama.

Rosacea je hronično oboljenje kože centralnih delova lica (obraza i nosa). Najčešće se javlja kod žena oko 40. godine života. Znatno pre pojave rosaceae često se i javljaju promene u vidu eritroze. Na to utiče više faktora kao što su: labilnost vaskularne mreže u koži, hormonski poremećaji, spoljni faktori, loš način ishrane, pušenje, teškoće u varenju i nasledni faktori. Promene počinju u vidu povremenog javljanja eritema na obrazima, nosu, čelu i bradi. Vremenom crvenilo na tim delovima lica postaje stalno. Nakon izvesnog vremena javljaju se crveno smeđe papule koje povremeno nestaju i ponovo nastaju. Koža je vrlo osetljiva i mora se adekvatno lečiti.